Retrospektiva povrtarske sezone
Ova, 2019. godina, koja će se brzo završiti, kao i sve prethodne godine, bila je vrlo čudna. Na to se moramo navići jer će klimatske promjene sve više uzimati danak u narednim godinama. Neka nas ne iznenadi, uskoro, snijeg u maju ili proljeće u januaru i februaru. Biće i suša, poplava itd.
S obzirom da je grad oštetio kruške i šljive bacio sam se na baštu i uzgoj povrća na otvorenom. Nije bilo mnogo posađeno ali više u odnosu na prošlu godinu. U ovoj, sezona je počela kasno, čak četrdesetak dana kasnije u odnosu na prošlu godinu, došlo je do zrenja paradajza i paprike. I ostali povrtari kasnije su sadili ili sijali zbog kiša i hladnog vremena, a mnogima je grad uništio povrće pa su morali da rade ispočetka.
Fokus mi je bio na zaštiti bez hemije. Probao sam sa domaćim, nekuvanim mlijekom, medicinskom sodom bikarbonom, jestivim uljem, travama kao što su: kopriva, gavez, pelin, maslačak, crvena djetelina, hajdučka trava i začinima - crveni i bijeli luk, čili, mljeveni biber i ljuta mljevena paprika. Bez kapi tekućih đubriva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji ili raznih kristalona, koji nije dozvoljen a mnogi ga koriste za prihranu povrća. Vjerovao sam i vidio da je zaštita navedenim sredstvima i biljkama ne moguća već realna.
Ako ne bude hladno proljeće i sjetva/sadnja se ne obave kasno, biljke će narasti i rađati.
Rezultat je dobar i baš sam zadovoljan. Ali zaista zadovoljan. I efektima zaštite, prinosom i kvalitetom povrća za prodaju, naročito paradajza i mahuna. Krastavca nije bilo mnogo, paprike su podbacile veličinom ploda, zbog kasne sadnje. Tikvice, blitva, cvekla - standardno dobre.
Zaštita je problem mnogima ali nije nerješiv. Pojedine gospođe iz banjalučke gradske bašte ne tretiraju povrće ni sa čim već koriste plodored, združene usjeve, tj. povrće s povrćem ili aromatičnim biljem. Nemaju većih problema sa bolestima i to je odlično. Svakom preporučujem da ih sluša jer zaista mnogo znaju o povrtarstvu. Više i od mnogih stručnjaka. Sve se može bez hemije, u to sam siguran. Upoznao sam ove godine i Silviju Kolar - Fodor predsjednicu Udruženja Biovrt. Put u organizaciji CERD-a iz Krneta kod Laktaša. Fantastična bašta, sklad sa prirodom, nema dalje. Raduje me što ljudi sve više uviđaju važnost i značaj zdrave ishrane. Previše smo kontaminirani hemijom.
Meni se plamenjača uvijek pojavi i glavni je problem u paradajzu i krastavcu. Nekoliko savjeta. Ne stavljajte krastavac na zemlju jer će ga uhvatiti plamenjača za nekoliko dana. Ili na metalne šipke. Izgoriće stabljika kad su visoke temperature jer se šipka pregrije. Paradajzu redovno zakidajte zaperke i ostavite trava-malč sistem oko stabljika. Nećete morati okopavati i mnogo čupati korove. Prskanje je najbolje obaviti predveče. Oko paprika ostavite travu, tako najbolje raste.
Mahune se i ne moraju prskati, otporne su. Na cvekli, blitvi bude rupica ali ništa strašno, kvalitet je odličan. Tikvice se takođe ne moraju prskati već samo navodnjavati.
Nemojte da kidate zaperke na paradajzu poslije tretmana mlijekom ili začinima već prije. Pršćite dva puta sedmično litrom domaćeg, nekuvanog mlijeka, na osam ili 10 litara vode, uz dodatak supene kašike sode i par kapi jestivog ulja. Možete dodati i začine protiv moljca paradajza i lisnih ušiju. Dovoljne su tri litre vode u kojoj su bili otopljeni začini, nekoliko dana, na 10 litara vode. Neka prskanje mlijekom ide odvojeno od prskanja začinima, veći je efekat.
S nestrpljenjem čekam narednu godinu. Sjeme je obezbjeđeno, organsko, kupljeno i sopstveno. Najvažnije je da će biti zdravo povrće, a krenuću i sa certifikacijom proizvodnje. I voća i povrća. Obraz je obraz ali papir je dokaz. Treba rada i mnogo sreće, a tržište i kupci, mogu da se pronađu. Važno je da je proizvod zdrav i kvalitetan. Srećno svima!
S obzirom da je grad oštetio kruške i šljive bacio sam se na baštu i uzgoj povrća na otvorenom. Nije bilo mnogo posađeno ali više u odnosu na prošlu godinu. U ovoj, sezona je počela kasno, čak četrdesetak dana kasnije u odnosu na prošlu godinu, došlo je do zrenja paradajza i paprike. I ostali povrtari kasnije su sadili ili sijali zbog kiša i hladnog vremena, a mnogima je grad uništio povrće pa su morali da rade ispočetka.
Fokus mi je bio na zaštiti bez hemije. Probao sam sa domaćim, nekuvanim mlijekom, medicinskom sodom bikarbonom, jestivim uljem, travama kao što su: kopriva, gavez, pelin, maslačak, crvena djetelina, hajdučka trava i začinima - crveni i bijeli luk, čili, mljeveni biber i ljuta mljevena paprika. Bez kapi tekućih đubriva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji ili raznih kristalona, koji nije dozvoljen a mnogi ga koriste za prihranu povrća. Vjerovao sam i vidio da je zaštita navedenim sredstvima i biljkama ne moguća već realna.
Ako ne bude hladno proljeće i sjetva/sadnja se ne obave kasno, biljke će narasti i rađati.
Rezultat je dobar i baš sam zadovoljan. Ali zaista zadovoljan. I efektima zaštite, prinosom i kvalitetom povrća za prodaju, naročito paradajza i mahuna. Krastavca nije bilo mnogo, paprike su podbacile veličinom ploda, zbog kasne sadnje. Tikvice, blitva, cvekla - standardno dobre.
Zaštita je problem mnogima ali nije nerješiv. Pojedine gospođe iz banjalučke gradske bašte ne tretiraju povrće ni sa čim već koriste plodored, združene usjeve, tj. povrće s povrćem ili aromatičnim biljem. Nemaju većih problema sa bolestima i to je odlično. Svakom preporučujem da ih sluša jer zaista mnogo znaju o povrtarstvu. Više i od mnogih stručnjaka. Sve se može bez hemije, u to sam siguran. Upoznao sam ove godine i Silviju Kolar - Fodor predsjednicu Udruženja Biovrt. Put u organizaciji CERD-a iz Krneta kod Laktaša. Fantastična bašta, sklad sa prirodom, nema dalje. Raduje me što ljudi sve više uviđaju važnost i značaj zdrave ishrane. Previše smo kontaminirani hemijom.
Meni se plamenjača uvijek pojavi i glavni je problem u paradajzu i krastavcu. Nekoliko savjeta. Ne stavljajte krastavac na zemlju jer će ga uhvatiti plamenjača za nekoliko dana. Ili na metalne šipke. Izgoriće stabljika kad su visoke temperature jer se šipka pregrije. Paradajzu redovno zakidajte zaperke i ostavite trava-malč sistem oko stabljika. Nećete morati okopavati i mnogo čupati korove. Prskanje je najbolje obaviti predveče. Oko paprika ostavite travu, tako najbolje raste.
Mahune se i ne moraju prskati, otporne su. Na cvekli, blitvi bude rupica ali ništa strašno, kvalitet je odličan. Tikvice se takođe ne moraju prskati već samo navodnjavati.
Nemojte da kidate zaperke na paradajzu poslije tretmana mlijekom ili začinima već prije. Pršćite dva puta sedmično litrom domaćeg, nekuvanog mlijeka, na osam ili 10 litara vode, uz dodatak supene kašike sode i par kapi jestivog ulja. Možete dodati i začine protiv moljca paradajza i lisnih ušiju. Dovoljne su tri litre vode u kojoj su bili otopljeni začini, nekoliko dana, na 10 litara vode. Neka prskanje mlijekom ide odvojeno od prskanja začinima, veći je efekat.
S nestrpljenjem čekam narednu godinu. Sjeme je obezbjeđeno, organsko, kupljeno i sopstveno. Najvažnije je da će biti zdravo povrće, a krenuću i sa certifikacijom proizvodnje. I voća i povrća. Obraz je obraz ali papir je dokaz. Treba rada i mnogo sreće, a tržište i kupci, mogu da se pronađu. Važno je da je proizvod zdrav i kvalitetan. Srećno svima!
Comments
Post a Comment