Malčiranje voćnjaka-recite NE herbicidima
Mnogi voćari, u svojim voćnjacima, koriste herbicide radi kontrole rasta korova. Minimalno ih koriste dva puta, a kada je vlažnija godina, i više puta. Na slici se vidi stablo kruške oko kojeg je stavljena pokošena trava. Od pirike do maslačka, nema čega nema. Da li ostavljati travu i malčirati, na ovaj način, prostor oko stabla ili koristiti herbicide?
Uvijek ću biti za ovo prvo. Dakle, bez herbicida koji će da unište, osim korova, svu korisnu floru i faunu i pretvoriti zemljište, nakon nekoliko godina, u beživotnu smjesu zemlje i kamenja. To je jedina istina.
U Sloveniji napuštaju herbicide pa siju nisku travu koja, uz svo đubrenje, stajnjakom ili s KAN-om, ne može da raste više od desetak centimetara. Zašto i mi ne bi uradili tako nešto, zašto su Slovenci pametniji od nas? Njima svaka čast, ali mi smo postali lijeni pa nećemo da kosimo ili da kupimo trave kao Slovenci. Ima, naravno, i toga da nam stari populacija ali stara je i u Sloveniji.
Pokošena trava čuvaće vlagu, nakon kiša, što može da bude od izvanredne koristi tokom dugotrajnog, sušnog, perioda. Znam to iz ličnog iskustva iz prethodnih godina, naročito od prošle godine. I nije tačno da se "kote" miševi i da mogu da presijeku korijenje i izazovu sušenje stabala i slično. Nijednog miša nisam vidio iako je bilo rupa u zemlji. I da ima šteta nisu ekonomski značajne. Trava se razgradi, odnosno, raspadne do početka iduće vegetacije. Hrani voćku i vraća ono što joj je uzela.
Deblji sloj pokošene trave takođe neće štetiti voćkama, štaviše,bolje će da čuva vlagu. Ako se bojite da trava uzima hranjljive materije voćkama, prihranjujte ih nekoliko puta više da bi dostigli potrebnu krupnoću. Sve više voćara drži visoku travu oko stabala a kosi međuredni prostor zbog toga što i tako čuvaju vlagu. Pozdravljam i to i podržavam. Sve je bolje od herbicida. Mislim na voćke i povrtarske kulture, za ratarske kulture takođe ima rješenje ali o tom potom.
Uvijek ću biti za ovo prvo. Dakle, bez herbicida koji će da unište, osim korova, svu korisnu floru i faunu i pretvoriti zemljište, nakon nekoliko godina, u beživotnu smjesu zemlje i kamenja. To je jedina istina.
U Sloveniji napuštaju herbicide pa siju nisku travu koja, uz svo đubrenje, stajnjakom ili s KAN-om, ne može da raste više od desetak centimetara. Zašto i mi ne bi uradili tako nešto, zašto su Slovenci pametniji od nas? Njima svaka čast, ali mi smo postali lijeni pa nećemo da kosimo ili da kupimo trave kao Slovenci. Ima, naravno, i toga da nam stari populacija ali stara je i u Sloveniji.
Pokošena trava čuvaće vlagu, nakon kiša, što može da bude od izvanredne koristi tokom dugotrajnog, sušnog, perioda. Znam to iz ličnog iskustva iz prethodnih godina, naročito od prošle godine. I nije tačno da se "kote" miševi i da mogu da presijeku korijenje i izazovu sušenje stabala i slično. Nijednog miša nisam vidio iako je bilo rupa u zemlji. I da ima šteta nisu ekonomski značajne. Trava se razgradi, odnosno, raspadne do početka iduće vegetacije. Hrani voćku i vraća ono što joj je uzela.
Deblji sloj pokošene trave takođe neće štetiti voćkama, štaviše,bolje će da čuva vlagu. Ako se bojite da trava uzima hranjljive materije voćkama, prihranjujte ih nekoliko puta više da bi dostigli potrebnu krupnoću. Sve više voćara drži visoku travu oko stabala a kosi međuredni prostor zbog toga što i tako čuvaju vlagu. Pozdravljam i to i podržavam. Sve je bolje od herbicida. Mislim na voćke i povrtarske kulture, za ratarske kulture takođe ima rješenje ali o tom potom.
Comments
Post a Comment