Sirće odradilo posao protiv štetnih insekata

 Kupovno sirće, po svemu sudeći, moglo bi da bude rješenje za probleme voćara sa štetnim insektima. U narednim godinama problem će predstavljati i činjenica da je većina insekticida iz grupe neonikotinoida zabranjena u EU i u našem regionu, osim insekticida sa aktivnim materijama tiakloprid i acetamiprid, kojima je produžen rok upotrebe

Uzgajivači krušaka, jabuka, šljiva i breskvi, svake godine, troše dosta novca na suzbijanje cvjetojeda, osica, savijača, buva. Generalno, zaštita od insekata biće veliki izazov u narednim godinama za naše voćare, jer je evidentno da se spremaju novi preparati, vjerovatno ekološki mnogo povoljniji, ali i skuplji. Neonikotinoidi su predstavljeni kao revolucionarni u suzbijanju štetnih insekata i da nisu štetni za korisne organizme, naročito pčele, ali se ispostavilo da ih dezorjentišu, da ne mogu da pronađu košnice i da se vrte oko svoje ose.

Obavljeno pet tretmana sirćetom

U ovoj godini rađen je ogled u dva zasada krušaka, površine 0.3 i jedan hektar. Upotrebljavano je  sirće sa devet ili 11 % alkohola, u pet navrata. Prvi put, odmah poslije cvjetanja, drugi put u maju, nakon kišne “pauze“ kada kruškina buva, koja ne voli kišu, može za samo dva dana početi s lučenjem medne rose i po jednom u junu, julu i avgustu, pred početak berbe.

Doze su bile od 12 do 16 litara na 800 litara vode, na lokaciji od jednog hektara i tri litre na 200 litara vode na lokaciji od 0.3 hektara. Prva dva tretmana bila su sa 16 litara, kasniji sa 12 litara, na većoj lokaciji. Uz svako prskanje dodavana je litra jestivog ulja po prskalici, a u dva navrata i soda bikarbona, kilogram po prskalici.

Mnogi voćari godinama rade tretmane sa sirćetom i sodom kako bi oprali plodove, grane i lišće od medne rose koju luči larva kruškine buve. Međutim, griješe u terminu prskanja. Po iskustvima iz ove godine čim se primijete jaja prve ili druge generacije buve, trebalo bi da odradi tretman sirćetom, sodom i uljem jer lučenjem rose plodovi će se isprljati i to na mjestu gdje se spajaju dva ploda.

U voćnjaku od jednog hektara, od 01.05.2020. godine nije bilo upotrebe pesticida, tj.fungicida i herbicida, a zaštita se poslije radila domaćim nekuvanim mlijekom i kalijum bikarbonatom, dok u zasadu od 0.3 hektara, nikako se nije upotrebljavala hemija.

Otkupljivači ne vole prljave plodove

Crne tačkice koje se formiraju na tim mjestima neće se moći očistiti i neće biti plodova prve klase. Ostali dio ploda biće čist ali to “spojno“ mjesto ploda predstavlja problem voćarima jer im otkupljivači neće priznati plod kao prvu klasu. Jestivo ulje bolje lijepi sirće i zbog njega smjesa neće mnogo pjeniti kao u slučaju da se, umjesto ulja, koristi deterdžent za suđe.

Dakle, ključno je da se prati razvoj štetočine jer buva ne može vječno da čeka sa razvojem ako često pada kiša. Prvi ili drugi sunčani dan sa malo višim temperaturama znači eksploziju njenog razvoja i lučenje medne rose. Tada je optimalno vrijeme za tretman. Još je bolje kada, dva do tri časa nakon tretmana padne kiša, jer je efekat još bolji. Velika je greška kada voćari, nakon pranja stabala sodom, sirćetom i deterdžentom, upotrijebe insekticide. Za tim nema potrebe jer, u oba slučaja, buvi treba dvadesetak dana za kompletan razvoj nove generacije, od polaganja jaja do lučenja rose. Zašto upotrebljavati insekticide koji su još štetniji za okolinu od sirćeta? Vjerovatno sirće uništava i korisne organizme ali je svakako bolja opcija od insekticida jer nema ni karencu.

Vrlo malo šteta od savijača

Najbolje od svega je činjenica da skoro da nije bilo crvljivosti plodova, odnosno, šteta od savijača ploda, na kruškama, šljivama i breskvama, pošto je na većoj parceli po 160 stabala šljiva i breskava. Nastavićemo sa ogledima i, ako se pokaže da je zaštita efikasna, možda bi sirće mogla biti zamjena insekticidima u godinama koje dolaze. Mnogi voćari mi se žale da, što više upotrebljavaju insekticide, više problema imaju sa buvom koja postaje otporna na aktivne materije u insekticidima. Mislim da će se, vrlo brzo, prestati upotrebljavati npr. Armada, Abastate, Vertimec, koji su na bazi abamektina, jer je buva, naročiti u starijim zasadima, stekla otpornost na njih upravo zbog česte upotrebe.

Sirće pomaže i protiv Venturie

Takođe je interesantno da je čistoća plodova bila izuzetna, odnosno, vrlo malo plodova imalo je na sebi simptome Venturie, tj. fuzikladija, naročito na stablima koja su imala otvorenu, prozračnu krošnju. Izgleda da sirće djeluje i na gljivice ali to se mora još sitraživati. Korišćeno je, u prskanjima, i domaće, nekuvano, mlijeko pa je i ono pomoglo u sprečavanju nastanka bolesti. U Japanu voćari koriste kukuruzno ili rižino sirće u borbi protiv Venturie.

Kako stvari stoje, sirće bi moglo da bude zamjena za insekticide, a voćari koji žele da i dalje koriste fungicide svakako mogu da smanje broj tretmana jer, na slici ispod je kruška iz trećeg zasada, u kojem je sirće korišćeno jednom pred berbu, a prskanja fungicidima obavljena su samo u osam navrata. 

Mnoge kolege voćari, ove godine tretirali su svoja stabla fungicidima 19 ili 20 puta, što je zaista mnogo i bespotrebno.