Da li je Viljamovka precijenjena sorta krušaka?

Viljamovka je najbolja sorta krušaka za preradu i to je jedina istina. Tako misle i u Evropi ali se, za razliku od Evropljana, kod nas i dalje prvenstveno gleda da se proda kao konzumna kruška jer joj je cijena (ako ide za industriju) manja. Ključno je pitanje: da li bi neko ko sadi krušku trebalo da stavi Viljamovku kao vodeću sortu? Odgovor je – ne! Zašto?

Prvi razlog je, kao što je navedeno, što je Viljamovka industrijska sorta. Najbolja je za rakiju. Nijedna nema tako dobar ukus kada sazri kao što je Viljamovka. Prva klasa može da se proda po višoj cijeni kada ide i kao industrija. Od Viljamovke se može praviti i sok, mada ima i boljih sorti poput Santa Marije.

Drugi razlog leži u zaštiti stabala, koja nije nimalo laka. Osjetljiva je na Erwiniu, Venturiju i naročito napad kruškine buve. Potrebno je barem desetak prskanja tokom vegetacije, ako se želi visok procenat plodova prve klase. Proizvođači koji stabla ove kruške tretiraju 20 puta tokom sezone, čine veliku grešku. Stvaraju neotporno drveće i samo omogućavaju veliki profit distributerima zaštitnih sredstava.

Treći razlog je tržište, naročito ako se želi izvoz u inostranstvo. Primjera radi, Rusi vole zelenu Viljamovku i gledaju svaku fleku na plodu, a takvu čistoću veoma je teško ostvariti kod ove sorte, za razliku od Konferansa i Abate Fetela. To najbolje znaju izvoznici za Rusku Federaciju kada im se vraćaju kamioni sa granice i kada moraju da plaćaju penale ruskoj strani.Viljamovka je najbolja za preradu. Viljamovka se sve manje izvozi a problem predstavlja i uvoz zbogčega naši voćari ne mogu da prodaju svoje plodove jer su kruške iz Čilea ili Argentine uvezene po nižoj cijeni pa i prodajna cijena u marketima bude primamljiva kupcima ali ne i voćarima od kojih se traže nerealno niske otkupne cijene.

Zbog svega navedenog, trebalo bi da se poveća prerada plodova Viljamovke, a da se, kao konzumna kruška više gaje Konferans i Abate Fetel koji imaju prolaz i u Rusiji i na zapadno-evropskom tržištu.

To su već uvidjeli pojedini, veći proizvođači, krušaka u Republici Srpskoj pa su posadili dvogodišnje ili trogodišnje sadnice sorte Konferans koje brže stupaju u rod, manje su osjetljive na mrazeve i cijenjene su kod potrošača. 

Mnogi proizvođači iskrčili su svoje voćnjake u kojima je prvenstveno bila zastupljena Viljamovka. Neke procjene navode da je 30% manje zasada pod kruškama u posljednje dvije godine. Ne samo zbog niske cijene prilikom otkupa već i zbog nemogućnosti postizanja dobrog kvaliteta, prvenstveno uzrokovanim nedostatkom stručnog vođenja voćnjaka, što je dovelo do pojave bolesti kao što su čađava krastavost, odnosno, Venturia pyrina i prljavih plodova od napada kruškine buve.

Način da se sačuvaju zasadi Viljamovke jer, realno, neće svi iskrčiti zasade, jeste čuvanje krušaka u hladnjačama. Tačnije, potrebno je obaviti berbu dok je još zelena, staviti je u hladnjaču i čekati bolju cijenu jer se može čuvati nekoliko mjeseci, a u ULO hladnjačama, još duže. Takođe, neophodna je bolja stručna pomoć voćarima, obavljanje tretmana samo kad su neophodni, kao i efikasnija zaštita od kruškine buve. Ukoliko postoji mogućnost, voćari bi i dalje trebalo da prave rakiju od Viljamovke, koja nije toliko popularna kao rakija od šljiva, ali se može prodati, naročito u Federaciji BiH. Osim toga, formiranjem zadruga i uvođenjem proizvedene rakije u legalne tokove, moglo bi da se postigne mnogo jer evropsko tržište može da apsorbuje veću količinu rakije od Viljamovke, ali samo do jačine od 42 stepena, ne više, jer je prejaka za konzumente.

Dakle, ako se podižu novi zasadi krušaka, moja preporuka je Karmen, Konferans i Abate Fetel. Ove sorte su dominantne i u evropskim voćnjacima i još dugo će imati prolaz na svim tržištima. Nisu zahtjevne za uzgoj i zaštitu. Imaju i dobar ukus a mogu i da se prerađuju.

U novim voćnjacima, Viljamovka može da dođe kao oprašivač. Takođe, nemojte da sadite Santa Mariju, osim da je oprašivač gore navedenim sortama. Još uvijek prva klasa može da se proda kao konzumna po dobroj cijeni, naročito u decembru, ako nema dovoljno nje i Fetela. Problem je druga klasa Santa Marije. Sitniji su plodovi, koji teško nađu put do kupaca, osim ako nema dovoljno ostalih sorti. Jedna od najvećih muka naših uzgajivača krušaka je druga klasa Santa Marije.

Generalno, naši voćari nisu raspoloženi za promjenu sortimenta. Mnogo su oprezni u odnosu na kolege iz evropskih zemalja, zbog čega imamo problem sa sortimentom koji može da se izvozi u EU.

To je naročito izraženo kod jabuka, na primjer Ajdared. Ipak, u slučaju nedostatka ovog voća na evropskom tržištu, pomenuta sorta opet može da se proda. Rusi je i dalje vole i ona zaista redovno rađa. Imak ukus i sočnost i laka je za rezidbu. Kako god da se oreže - rađaće.

Da se nešto mota po glavama voćara, pokazuje i inicijativa Udruženja voćara RS koju će ubrzo da upute nadležnim institucijama u vidu pomoći za nabavku 100.000 bezvirusnih sadnica jabuka i to sorti koje imaju prolaz u Evropi i svijetu. Možda se uskoro nešto promijeni i po pitanju sortimenta krušaka.

Izvor: www.agroklub.ba